ФК ВИДОВДАН

"Srebrenica pala zbog homoseksualaca"


Džon Šihan
Penzionisani general Džon Šihan


Holandski zvaničnici su ljutito odbacili tvrdnju jednog penzionisanog američkog generala da njihovi vojnici nisu zaštitili muslimanske civile u Srebrenici 1995. godine pošto je među njima bilo vojnika koji nisu prikrivali da su homoseksualci.

Govoreći pred Odborom američkog Senata za oružane snage, penzionisani general Džon Šihan rekao je da je od holandskih kolega čuo da je prisustvo homoseksualaca u njihovoj armiji bio jedan od faktora zbog kojeg holandski bataljon nije uspeo da zaštiti muslimanske civile u bezbednoj zoni UN u Srebrenici 1995. godine.

Odbor trenutno razmatra inicijativu predsednika Obame da se homoseksualcima dozvoli da bez prikrivanja svoje seksualne orijentacije služe u vojsci.

Polazni argument generala Šihana, koji je pre penzionisanja 1997. godine obavljao visoke funkcije i u NATO-u, bio je da su se armije evropskih zemalja promenile po završetku Hladnog rata:

"Današnje evropske armije su proizvod kolapsa Sovjetskog Saveza. Države kao što su Belgija, Luksemburg, Holandija i druge, poverovale su da im više nisu neophodne aktivne borbene jedinice. Rezultat je bio njihov sistematski pokušaj da socijalizuju svoje oružane snage. To je, pored ostalog, obuhvatilo sindikalizaciju armije, otvorenu homoseksualnost i druge aktivnosti. Te armije su bile usmerene na mirovne operacije, zbog uverenja da ih Nemačka više nikada neće napasti i da se Sovjeti nikada više neće vratiti."
 

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?t=9143

Форумски Провокатори

У прву групу форумских провокатора бих сврстао доконе провокаторе, то су они што понекад провоцирају али без јасног политичког или каквог другог циља. Једино би да се нечим занимају, па ко веле ајд` да мало провоцирам.

У другу групу спадају случајни провокатори. провокатори по позиву, неки их мангуп позове (може и на форум и успут им објасни како је неки лик много велики тровач и да га треба скењати. Оваки провокатори су најгори, појма немају зашто провоцирају али воле да их неко похвали за успечну провокацију.

Опет трећи тзв. напуштени провокатори су мало сензибилнији (српски осећајнији), имају укус у провоцирању, али не и мере. Обично провоцирају јер су неуспешно покушали да се прикључе табору који сад провоцирају, и већ су нашли резервог мецену. Ова група провокатора је најнижег морала, и ако им се пружи прилика ући ће у табор јачег, наравно пријем ће бити са осмехом. Из ове категорија провокатора регрутују се "друштвено ангажоване особе" односно политичари. Када дођу у позицију власти многи ће се сетити њихове моралне беде, али је већ касно, такви се гласови одбијају о зид зависти.

Узалудни провокатори су најневажнији. они провоцирају сваког и све, имају дигнитет, али нису користољубиви. Понекад се чини да и нису провокатори али је то углавном њихово слабо издање. Могу се сматрати поузданим, не крваре док провоцирају нити провоцирају до крви. Имају велике самилости, болећиви су на молбе, од њих се лако одбранити.

Формацијски провокатори, су и најтужнији. провоцирају само из позадине, само ако је испред њих главни. Брзо се повлаче на миг главог или сами ако се уплаше, а то се дешава често. Стах од главог је једини покретач овог провокатора. Кад сирома наиђе на достојног противника као што је узалудни, никако да схвати да му идентификација са главним не помаже и да је танак.

Аниматор провокатор

Часно занимање, најчешће волонтерско. Провоцира само добре и корисне ствари, У Срба је то јако тешко занимање, јер није лако пробити зид ината Дође и каже, људи овако стоје ствари и вако би било најбоље, за све нас. Е ал тад искаче провокатор докони и све иде у мајчину, ал да виш онда притекне неш веровати провокатор узалудни. И кад сад крене тај да мрсомуди онај узалудни може само да шени, а ствар креће на боље, ето ко од себе. Мада ја сам ово овако снимо нешто и бележио и систематизово и анализиро и преврто, ал да ми није реко један матори да има неки горе, јес тако ми показо, и све уреди потаман ако смо му ми потаман. А њега провоцираш каже, мислим оног горе, само кад си добар и у души чист.

Самостални извршилац провокаторске дужности

Тај кад се јави (није ретка појава да се јави она) одма се познаје. Најпаметније би било да му се и не рачуна провокација, ал ето, самилост је међу СрБима још увек цењена особина, и како да некоме ко воли рецимо да провоцира, кажеш, олади видиш да ти не иде. Не може тако, то несуђеном провокатору може живот да промени. Боље је онако са стране, благо, јел ти то провоцираш? А он се одма` прими и каже, ма јок де би ја? Као није му стало да провоцира. И сад је већ лакше, добро само питам, знам те ја лоло. Ту је већ све јасно.

http://www.vidovdan.org/arhiva/article2517.html

Телефоно неро:- Звррррр!!!

Секретарица дел президенте: - Пронто.

Секретарица дел доторе е президенте:- Ћао Силвија, Биљана Поизоне парла. Ностро президенте вољо парларе кон туо президенте.

Секретарица дел президенте:- Си, си, ћерто.

Доторе е президенте:- Ало, ало, овај, извини, пронто, пронто.

Президенте.- Пронто?

Доторе е президенте:- Еј лични амико, извини што говорим овим нашим језиком који није како је то лепо рекао ваш президенте тако мелодичан као ваш, али знам да га и ти прилично доборо парларе, па боље да се овако споразумевамо.

Президенте и лични амико:- Мозе, мозе. Ста има код тебе.

Доторе е президенте: - Ма туто је о кеј, али извини што те зовем да се нешто договоримо.

Президенте и лични амико: - Мозе, мозе, 'ајде кази.

Доторе е президенте:- Извини али да ли се сећаш да смо са твојом фабриком склопили онај посао века.

Президенте и лични амико: -Посао века? Нешто се не сећам шта је то. А засто ти увек казес извини?

Доторе е президенте:- Извини али то ми је навика. Чим почнем да причам са неким из друге државе то само изађе. Извини али да те подсетим за посао века. То је било онда кад су нам требали гласови за изборе, па смо склопили стратешко парнерство , ова наша фабрика овде и твоја фабрика.

Президенте и лични амико: - А, си, си, нешто се присећам.

Доторе е президенте: - Извини што ти ово говорим, али ево иде Нова Година, па сам хтео народ овде да обрадујем и да му још једном покажем како ја могу да решавам све проблеме, па имам једну молбу за тебе.

Президенте и лични амико: - Кази, кази.

Доторе е президенте:- Извини што те замарам, али ово ће ми донети скок популарности, а нисам имао времена кад сам скоро био код вас да о томе причам са вашим президенте, био сам заузет тиме да ме камере што боље и што чешће снимају.А је'л тако да сам лепо испао иако су ми дали тек двадесет шесто место?...?...?... Па што ћутиш кажи да сам најлепши!

Президенте и лични амико: -Си, си.

Доторе е президенте: - Извини, али то су страни новинари. Да су ови наши које храним био бих убедљиво први. Ах да, шта сам оно хтео да ти кажем, ево ускоро ће наша скупштина да усвоји буџет.

Президенте и лични амико: - Па шта?

Доторе е президенте: - Извини, што ти ово говорим, али у нашем буџету је предвиђено сто милиона евра за твоју фабрику.

Президенте и лични амико: - Коме, коме!!!???

Доторе е президенте:- Извини, али не баш за твоју фабрику, али ипак за твоју фабрику.

Президенте и лични амико: - Коме, коме!!!???

Доторе е президенте: - Извини сад ћу да ти обијасним цео план. Ми ћемо да уплатимо тих сто милиона евра вама...

Президенте и лични амико: - А, си,си.

Доторе е президенте :- Извини, овај скуза, али онда ћете ви ако баш буде требало, наглашавм ти, ако баш буде неопходно, тојест ако малобројни новинари које не контролишем желе да провере, ви те паре да уплатите нама.

Президенте и лични амико:- Коме, коме???!!!

Доторе е президенте: Скуза, скуза, али да ти објасним цео план. Онда ћу ја да дођем код тебе и да се позовем на лично пријатељство.

Президенте и лични амико:- Ако платис хотел, дођи. Криза је овде, немам пара.

Доторе е президенте: -Скуза, скузаре, имамо ми у буџету паре за путовања, ручкове, вечере, уосталом то је и наш ревизор утврдио.

Президенте и лични амико: -Е онда мозе, мозе. А дали ће ваша скупштина да усвоји такав буџет?....

www.vidovdan.org

ДЕЛТА ВАКЦИНА  

ЛатиноСрбија и Вожд Че

Горан Стефановић, угледни трговац из Смедерева, 1459. године избегао је пред најездом Османлија, на територију Дубровачке републике. Одатле се, окупивши неколик стотина српских породица, у потрази за прибежиштем отиснуо на далек пут – у земље владара Кастиље. Горан је рачунао, ако већ муслимани отимају нашу хришћанску земљу – идемо на поседе оног хришћанског владара који њима одузима земљу. Тако је неколико стотина српских породица стигло на југозапад Европа.

Међутим, ни ту се Срби нису дуго задржали. Горан се прибојавао да католици, без обзира на позивање на европску и хришћанску солидарност, неће бити много бољи према православцима од мухамеданаца – и био је у праву. Стога се после неколико деценија, већ под вођством његовог сина – неколико бродова са Србима отиснуло у правцу Нове земље. То је било рођење Латинске Србије – области на источној обали Јужне Америке која је до 1818. године признавала врховну власт шпанске круне – а тада је прогласила независност.

Тако је започела репортажа Џона Холборна, чувеног новинара BBC-а, 28. септембра 1973. године, трећег дана пошто су тенкови и борна кола изашли на улице престонице Латинске Србије – Новог Призрена. Репортаже која је настајала док су биле у току масовне егзекуције припадника и симпатизера партија удружених у „Покрет за суверенитет и правду“, у коалицију која је на демократским изборима почетком 1972. године преузела власт од америчких експонената. И затим започела опсежне реформе са циљем да се успостави, по европском узору, држава права и да се реализује опсежан економско-социјални преображај.

Патриоте – реформатори прижељкивали су друштвени преображај који не би нарушио основне постулате капиталистичког система, али би ограничио самовољу америчких корпорација, локалних латино картела те допринео успостављању социјалне правде за латиносрпску сиротињу у фавелама. Но, Вашингтонским круговима се „дизала коса на глави“ и од помисли на рађање државе која би се руководила принципима правде и слободе – у „забрану“ који су сматрали својим, и то колонијалним поседом! У региону где земље нису требале да буду демократске и напредне, већ покорне и експлоатисане!

Нису се они бојали ове мале српске банана државе већ су страховали да би то могао бити заразан пример и за друге у региону. По мишљењу вашингтонских стратега најгора ноћна мора за њихову неолибералну парадигму је комбинација хришћанског персонализма, идеја социјалне правде те патриотског антиглобализма. Комбинација балканског православља са латино антиглобалистичким левичарством чавезистичког стила у савезу са ојачалом Русијом би могло да угрози грађевину глобалног поретка далеко озбиљније но било која досадашња алтернатива (комунизам, исламизам, конфучијанизам). Стога је комбиновање идеја видовданске Србије и латиноамеричке левице – илити Карађорђа и Чеа је заправо најопаснији молотовлљев коктел бачен на светски поредак који би могао упалити глобалну ослободилачку револуцију.

Зато је, пар дана пошто је Пиноче извршио пуч у Чилеу, и начелних латиносрпског Генералштаба – генералисимус Боки, охрабрен из Вашингтона да повуче исти потез. Додуше, очевици тврде да је био уплашен и изгубљен када се примакао тренутак за акцију, но локални нарко каретели и тајкуни којима је било јасно да више неће моћи да раде шта хоће, па и да ће морати да стану пред лице правде – присилили су га да делује. А знајући да је неспособан да спроведе операцију како треба, исфорсирали су да оперативну команду препусти пуковнику Динку Млађеновићу – познатом по тајним операцијама које је CIA раније организовала у суседним земљама против, тамошњих ослободилачких покрета.

Резултат није изостао – после 24 сата жестоких борби, пучисти су преузели власт а ЛатиноСрбијом је завладала врховна демократска хунта. Најдемократскија од свих хунти у историји латинске Америке. Њен председник, генералисимус Боки обратио се преко свих ТВ и радио станица нацији са речима: „Нећу дозволити да нашом земљом влада антиамеричка очу речи антидемократска влада, нећу дозволити да они раде упркос вољи финансијског капитала то јест мимо воље напредно оријентисаних грађана. Зато сам тешка срца и лаке руке морао да прибегнем свим војно-демократским средствима како би успоставио истински либерално-демократски поредак. Живела Латинска Србија. Живела наша братска Америка и напредни свет чије су очи упрте у нас у овоме историјском моменту“.

Док се он обраћао нацији – већ је „пуном паром“ деловали „либерални стрељачки одреди“ под руководством пуковника Чеде. И то уз несебичну помоћ припадника Титове УДБЕ, који су из СФРЈ стили у „Нови свет“ како би својим саветима и умећем подржали акцију „спасавања демократије од народне воље“. На изглед, радило се о парадоксу, о сарадњи идеолошких непријатеља – али изгледа да није тако. Џон Холборн тврди, да је из поузданих извора сазнао, да је балкански диктатор ЈБТ сматрао да је за њега највећа опасност да Латинска Србија, ослобођена протектората његових пријатеља из САД – постане прибежиште српске националистичке емиграције из европске Србије. И да им пружи подршку у њиховом деловању, у тренутку док је Титов верни сарадник Едвард Кардељ, потпомогнут лојалним србијанским кадровима – намеравао да до краја спроведе акцију названу „Кичма“; операцију чији је циљ био дефинитивно сламање Србије, односно доношење устава којим би било потврђено фактичко издвајање АП Косова и АП Војводине из састава Србије, и успостављање њиховог протектората над тзв. ужом Србијом.

Господин Холборн је завршио своју репортажу речима: „Изгледа да је ово крај независне латиносрбије али можда почетак једне нове епохе интеграција без граница и мере. Изгледа да овдашње проамеричке снаге потпомогнуте Титивоим „егзекуторима демократије“ из европске Србије – задају жестоке ударце по локалним патриотама који нису по вољи Вашингтона, као што је то некада чинио Тито по Србији негде крајем онога Другог европског рата. Но ако не буде великих финансијских донација и кредита тешко да ће бити одржива победа Бокијевих проамеричких цивилних снага на терену.

Изгледа да су Срби са ове стране океана, исто као њихова браћа са друге стране, народ који у својим недрима има много људи који пате од националног мазохизма, од мржње према сопственој нацији. Јер како другачије објаснити речи Наташе Кандински, председнице Атлантско-пацифичког комитета за преваспитавање латиносрба – да српски патриотизам треба искоренити јер својим примером може да буде сметња успостављању глобалног поретка хуманизма и ренесансе, а уз то и смета интересима Америке. А оно што је лоше за Америку не може бити добро за нас, или беше обрнуто, но то и није битно! Битно је да буде скршен латиносрпски национализам.

Прослављени новинар, познат по својим хуманистичким ставовима, још је додао: „Ипак, све што изгледа на први поглед, на један начин – не значи да је тачно. Не знају ни Американци ни домаћи колаборационисти – довољно добро српсколатински народ. Уме он да буде пасиван, уме да буде кротак, има у својим редовима немало оних који су склони да се зарад мало привилегија или зарад шаке долара продају Вашингтону, али верујемо да постоји јак слободарски латиновидовански ген (ма шта то значило) који би врло лако могао покренути побуну обесправљених маса и усправљање понижене нације. Међу овим људима иако живе у беди и сиромаштву као и остали у латиноамерици је још жива латинокосовска идеја борбе за "слободу и крст часни" која би могла задати велике проблеме нашој влади (мисли на Вашингтон прм прев.). Стога је лако могућ сценарио општенародне побуне портив проамеричких снага које немају подршку већине у народу, а ни чини се ни у војсци. Чини се да је вероватан сценарио да ће латиносрпски народ путем ослобођења од неололонијалног ропства повести неки нови Вожд Че.

Конрадин вигњевић

њњњ.видовдан.орг

Zoran Grbić

NVO: ŠIRI DALJE

Nedavno sam imao priliku da slušam vatreno ubeđivanje jedne pripadnice ženskog pola, koja mi je samouvereno objašnjavala da Kosovo nije Srbija i da ne treba da bude. Nije znala da kaže zašto, a kada sam joj, u najkraćoj mogućoj verziji od dve rečenice, objasnio istoriju Kosova i Albanije malo je ustuknula, odmahnula glavom i rekla: 'Nisam to znala'.

Naravno da nije znala – malo je danas mesta na kojima je to mogla da čuje. Ali, znala je ono čime je bombarduju iz nevladinog sektora. Prihvatila je 'dajdžest' informacije bez ikakvog obrazloženja, samo šture informacije koje nalažu zastupanje stavova koji idu linijom manjeg otpora. Danas je lakše reći da Kosovo nije Srbija nego se mučiti objašnjavajući i zastupati stav da jeste. Pri tom su kreatori i organizatori širenja ovih informacija lepo uredili da takav stav postane 'urban', šta god to danas značilo, i da se kao takav primi kod većine mladih i onih koji se tako osećaju. A mnogi bi ljudi voleli da se tako osećaju – zato je ovaj stav tako zavodljiv i primamljiv. Tako se kod nekih ljudi nesposobnih za nezavisno mišljenje – a zbog količine šuškavih novčanica sa Zapada kojima se plaćaju ljudi koji prave informacije – formira neki stav o nečemu o čemu realno ne znaju ništa. Tako neinformisani, ljudi onda odu na glasanje, glasaju 'po savesti' (ali ne svojoj) i onda se u parlamentu pojavi grupa ljudi koji su posredno kupljeni novcem nepoznatog stranog porekla. Linija je zapravo vrlo jednostavna – neki 'filantrop' iz inostranstva finansira domaći NVO, oni plasiraju vesti i formiraju stav određenoj grupi neodlučnih i povodljivih ljudi koji onda svojim glasom pomognu nekoj stranci da uđe u parlament. Pri tom za našu političku realnost uopšte nije bitno ni ko su ti misteriozni 'dobrotvori', ni kakve su njihove namere, ni da li su istinski filantropi koji veruju da svojim novcem mogu pomoći ljudima, niti nam je bitno da znamo da li su zlonamerni. Možda su neki od njih i iskreni, možda su i svi iskreni, ali na to ne možemo da utičemo i stoga je nevažno za realnu politiku. Ono što je važno jeste da taj novac utiče na formiranje političkog mišljenja u Srbiji i da taj novac nije domaćeg porekla. Novac koji je dat nevladinom sektoru postaje novac kojim se glasovi nekih ljudi usmeravaju određenim strankama koje nemaju formalnih veza s tim NVO-ima.

Dakle, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht, Biljana Kovačević-Vučo i ostale (zanimljivo, čelnici NVO-a su većinom žene) plasiraju laži o Kosovu. Nataša Kandić ode na proglašenje lažne države svesna da je vlasti neće hapsiti jer bi time od nje napravili lažnu žrtvu. Svesna je i da je neće proterati jer bi joj to uvećalo oreol buntovnika. Ali, isto tako je svesna da će taj njen čin uticati na ljude bez kritičkog mišljenja u Srbiji, koji će onda pomisliti kako je ona sigurno u pravu. Taj njen čin je zapravo idealan primer onoga što NVO-i rade. Za novac koji je dobila iz inostranstva, uz logistiku koja joj je pružena, ona je otišla na Kosmet samo da bi dala primer da je to moguće. Da je moguće živeti u Srbiji i priznati da je Priština nezavisna. Novac koji je dobila nije direktno uplaćen nekoj političkoj partiji – to je protivzakonito – ali taj isti novac kupuje glasove nekim stranakama. Ideje koje zastupaju NVO-i predstavljaju se kao napredne ideje, ideje vodilje koje se (po principu 'širi dalje') šire među ljudima koji imaju slabije izraženu želju za razmišljanjem. Takvi ljudi onda glasaju za one stranke koje se bore protiv celovitosti Srbije.

Čak i upoznavanje tih ljudi s pravim informacijama ne znači da će neko od njih promeniti stav. Te vrste ideja, ma kako bolesne bile, proglašene su za napredne, savremene i upakovane su u šareni sjajni papir koji svakome, na prvi pogled, mora da izgleda privlačno. Zbog toga nije moguće – niti je vredno trošenja vremena – pokušavati da se promeni mišljenje takvim glasačima. Šta god da im se prezentuje, s kakvim god činjenicama da ih suočite, i dalje će bez ikakvih argumenata ponavljati da Evropa nema alternativu, a sve koji to dovode u pitanje proglašavaće nazadnim fašistima koji ih sprečavaju da u ujedinjenoj Evropi zajedno s kosovskim Šiptarima pevaju Himnu ljubavi.

Nikolas Rokfeler, iz čuvene bankarske porodice, izjavio je, kako je to prošle godine, pred smrt, obelodanio američki filmski producent i režiser Eron Ruso, kako je Rokfeler fondacija finansirala ženski pokret za oslobođenje. Pre tog pokreta bankari nisu mogli da oporezuju polovinu stanovništva, a drugi razlog je, po Rokfelerovim rečima, 'da bi ljudi prihvatili da je država njihova primarna porodica'. NVO-i su većinom finansirani sa Zapada, a motivi finansijera sasvim sigurno nisu dobronamerni prema interesima Srbije i samo je pitanje vremena kada će i to neko da obelodani. Znali su zvaničnici Rusije kakvo zlo sa sobom nose takve organizacije, pa su pre tri godine istovremeno svima poništili registraciju, a zatim ponovo rešavali registraciju svake nove podnete prijave pojedinačno, čime su praktično zabranili rad većini NVO-a. Nemačka vlada je pre desetak godina zabranila rad Sajentološkoj sekti, bez obzira na veliko protivljenje SAD, jer su znale koliko je loš uticaj koji ta sekta ima na njihovo društvo.

Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa Zapada praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne patriotski nastrojene organizacije (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočene su s napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i medijske moći, aktivisti ovih organizacija su u stanju stalne odbrane od optužbi da su klerofašisti i 'nacionalisti', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju druge nevladine organizacije.

Sigurno da oni koji rukovode ovom državom dobro znaju koliko su NVO-i loši, ne samo po državu, nego i po stranke kojima ti rukovodioci pripadaju, zbog toga što se kontrola tih organizacija vrši s one strane državne granice. Naravno da nismo toliko moćni da NVO-e zabranimo a njihove čelnike strpamo u zatvor zbog očiglednog protivustavnog delovanja. Ali država bi barem morala da im jako oteža posao, i to je minimum onoga što mora da uradi. I to na samom startu. Jedini način da se ova linija prekine jeste da se zaustavi na samom početku, na ulasku u Srbiju. Kao i za svaku drugu robu, trebalo bi ustanoviti 'carinu' za novac koji je namenjen NVO-ima. On bi trebalo da se pregleda, da se ispita njegovo poreklo i namena – i tek onda da se pusti ili ne pusti u zemlju. Ukoliko se novac ipak pusti, trebalo bi ga jako oporezovati, toliko jako da se finansijeri zapitaju da li su zaista toliki filantropi, da shvate da možda i nisu. Osim toga, svaki NVO koji je finansiran novcem iz inostranstva morao bi da 'transparentno' dostavi javnosti detalje svog finansijskog poslovanja. Ukoliko već nismo toliko moćni, kao Rusija, da napravimo takav sistem da većinu NVO-a zabranimo, možemo barem da im otežamo posao. Ovo što sad radimo je prećutni blagoslov. Dok se finansijsko poslovanje NVO-a ne postavi kao značajno pitanje, dok se jasno ne prikaže ko, za koliko i od čijih para radi, u Srbiji neće biti pravedne izborne kampanje, ni pravednih izbora, ni poštenog Parlamenta.

Да ли можете да замислите Београђанку у пламену? Да ли можете да замислите грозоморне сцене после експлозије бомбе у аутобусу ГСП-а?

Ако можете да замислите наше војнике у оквиру НАТО контингента у Авганистану или као америчке савезнике у Ираку – требало би да се потрудите да себи представите и наведене нежељене сцене!

http://www.vidovdan.org/article1164.html

Velja je car gradi puteve i pokrstava amerikance, a pri tome je uvek dobar za dobar procenat

Velja Ilić pokrstio Engleza i Amerikanca

Lord Malkolm Dekster Tisington (56) iz Londona i Džeri Bremli (49) iz Denvera u američkoj državi Ohajo, krštenjem su prešli u pravoslavlje u Crkvi svetog vaznesenja Hristovog u Čačku - a kumovi na krštenju bili su ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i ravnogorski vojvoda Gojko Rabrenović, piše „Glas javnosti”. Dekster i Bremli su uspešni biznismeni i preko jednog srpskog udruženja u Londonu već su postali donatori za izgradnju hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Čačku. Druženje sa Srbima, a potom i zanimanje za pravoslavlje i običaje kod njih dvojice je počelo u Londonu susretom sa predstavnicima Otadžbinskog pokreta „Ravna gora”, navodi beogradski list. Ilić naglašava da je ovo deo srpske tradicije i da se ponuđeno kumstvo ne odbija.
„Drago mi je da mnogi primaju pravoslavnu veru jer su videli da je naša crkva jaka, a njeni velikodostojnici su ljudi od ugleda i autoriteta. Ja kumujem Džeriju i to sam prihvatio od srca. Ovo je moje drugo kumstvo u Americi, i drago mi je da mnogi ljudi iz celog sveta cene naš narod, naše korene, poreklo, a posebno našu crkvu. Biće mi drago ako bude još onih koji će se pokrstiti i doći u veliku porodicu pravoslavnih naroda”, dodaje ministar.

Dekster i Bremli su u avgustu bili na Saboru trubača u Guči. Oduševljeni atmosferom, tad su poželeli da se s porodicama presele u Srbiju. Džeri je po rođenju baptista, ali je tu crkvu napustio pre dvadeset godina.

Lord Dekster bio je ateista, a kaže da je sad, „posle mnogo godina neverovanja ni u šta, ponovo našao svoju veru”.

Prihvatanjem pravoslavlja u srpskoj pravoslavnoj crkvi njih dvojica su primili i običaj krsne slave - lord Malkolm Dekster će slaviti Malu Gospojinu, dok će krsna slava Džerija Brumlija biti Sveta tri jerarha, navodi „Glas”. (Mondo)

Preporucujemo sa vidovdana

General Ivasov Zasto smo izdali Srbe
http://www.vidovdan.org/article909.html

Oliver Vulovic Poceti od Britanaca
http://www.vidovdan.org/article907.html

Vladimir Dimitrijevic Sveti Jovan Zlatousti i njegova liturgija
http://www.vidovdan.org/article906.html

Vladimir Dimitrijevic Sveti Nikodim Agiorit ispovest i pricesce
http://www.vidovdan.org/article903.html

Vladika Nikolaj / Nice i Dostojevski
http://www.vidovdan.org/article904.html

Ep Artemije Pre ili posle pitanje je sad
http://www.vidovdan.org/article902.html

Milos Mosorinac Vojska na ulici
http://www.vidovdan.org/article900.html

Dejan Mirovic Poljski evropski put
http://www.vidovdan.org/article899.html

Milovan Danojlic Predsmrtno stanje nacije
http://www.vidovdan.org/article893.html

Milos Mosorinac VS Vojska Stradije
http://www.vidovdan.org/article890.html

Milovan Balaban Srbija dezurni istorijski krivac
http://www.vidovdan.org/article871.html

sa foruma

Prekinuta tribina Pescanika
http://www.vidovdan.org/topic2748.html

Odbranimo Ledinacko jezero
http://www.vidovdan.org/topic2594.html

Razmena knjiga i arhiva
http://www.vidovdan.org/topic2225.html

Skinite knjige iz download sekcije
http://www.vidovdan.org/downloads.html

Posaljite ovo mejlom svojim neistomisljenicima da ih nervirate.
Vidovdan je jedina prava provokacija

Секте: окупација србске душе
Братислав Николић

Без икакве жеље са се створи призвук апокалиптичности, намера је да се овим текстом посведочи реална опасност од једног вида рата, по свом карактеру изразито перфидног, подмуклог и надасве ефикасног. Реч је о рату који се (за разлику од рата који сада води један део србског народа) води испод површине видљивог и који за разлику од „босанског“ и „хрватског“ на невидљивом бојном пољу оставља живе лешеве, људе измасакриране душе и личности, људе, речено језиком Оца Јустина, претворене у „гомиле крваве иловаче“.

 Ратници који су своју ратну машинерију устремили на србску душу, поред многобројних, сврстани су и у секташке легионе свих родова, служби и специјалности: почев од отворено сатанистичких, преко далекоисточних, псеудохришћанских; оденути у маскирне униформе друштвене мимикрије (удружења грађана, групе за „рад на себи“, школе јоге, трансценденталне медитације). Да у питању ни из далека није незнатан број, говоре подаци које пружају два извора; по једном стоји да само у Београду постоји и делује око 200 различитих верских организација од којих је само 35 и званично регистровано. (према другом извору у Србији је регистровано око 60 различитих секташких удружења). Такође постоји и податак да је секташким прозелитизмом заврбовано 30.000 људи. (текст писан 1995; примедба webmastera)

 Наравно, оно што је циљна тачка псеудохришћанским сектама је и свим осталим сектама које код нас долазе из иноверних традиција и култура, поглавито са Далеког Истока и Индије. Оне посебно (у свим својим варијантама) треба да потпомогну у доказивању насушне потребе уједињавања света на „духовним“ основама кроз религијски синкретизам попут, у великом степену, оствареног политичког уоквиравања „светског села“ чији израз идентификујемо у лику Уједињених Нација.

Све ове верске секте било да подстичу на пацифизам или брутални милитаризам (на масовна или појединачна убиства и самоубиства) доприносе, генерално гледајући, ентропији друштва, разарању институција државе и Цркве и у крајњој последици слабљењу одбрамбене моћи државе. Стога се с правом може рећи да су верске секте, поред осталог, у функцији специјалног рата који се води против СРЈ. Нови светски поредак, са којим Срби воде рат од када су освојили свест и савест своје православности, чини се, пронашао је ону добитну формулу којом тежи да истисне из те исте православне свести и савести онај његошевски позив: „Ђе је зрно клицу заметнуло, онда нека и плодом почине.“

Треба, дакле, направити инверзни облик светолазаревског одабира: из Царства Небеског у Царство земаљско, из слободе у нужност уз помоћ мимикријско-алхемијско-црномагијске формуле која нуди „скок из царства нужности у царство слободе“.

Применом ове формуле Нови светски поредак се у својој наказности појављује као, како каже доктор Миодраг М. Петровић: „... поредак великог обједињавања у којима мора да доминира централизована свест са циљем да се потисне и потпуно занемари свест о припадању одређеном народу, вери па и породици, тако да све буде помешано и апсолутно покорно.“

Hitler kao satanista Jedan od ljudi koji je najvise uticao na samog Hitlera kroz njegovo upucivanje u tajne nauke je svakako Ditrih Ekart., cesto nazivan spiritualnim osnivacem nacizma. U 'Majn kampfu' on opisuje Ekarta kao: "Jednog od najboljih koji su posvetili zivot budjenju naseg naroda svojim pisanjem, svojim mislima i, najzad, svojim delima". A sta je bilo to konacno delo malo je sire poznato. To je posvecenje Hitlera u cudovisni sadisticki magijski ritual slican ritualima koje je izvodio Landulf II u Kalot Enbolotu u devetom veku. Ekart je bio pripadnik Tulske grupe u kojoj je brzo zauzeo vodece mesto, oformivsi jedno uze jezgro od ljudi koje je posvetio tajnim znanjima viseg stepena. 17.avgusta 1918.g. u mondenskom minhenskom hotelu "Cetiri godisnja doba" Zbeotendorf je osnovao mihnesku lozu nemackog reda, koja je dobila ime "Drustvo Tule" (Tula je ime legendarne zemlje koja lezi na krajnjem severu. Po misljenju novih okulista, Tula je Atlantida, koja je, navodno, izcezla 850 hiljada godina ranije). Drustvo se pridrzavalo slozenih rituala. Princip je bio bespogovorno pokoravanje glavi saveza, sto su, inace, tumacili bukvalno. Stvar je u tome, sto su u "Tule" stupili mnogi veoma bogati ljudi – knez Gustav fon Turn i Taksis, krupni industrijalci, dvorani bavarskog kralja, ministar pravde Bavarske, predsednik policije Minhena i njegov zamenik Vilhelm Frik, poznati sudije, profesori, naucnici itd. Mnogi od njih mogu se naci kasnije u redovima nacista. Zbotendorfov naslednik na funkciji cefa "Drustva tule" bio je Hans Dan, a kasnije i Johan Gering. Na Ekarta je najvise uticala u to doba teozofska literatura, posebno pisanja gospodje Blavacki i nadahnuce za ponovno stvaranje mita o Tuli gotovo je iskljucivo izvlacio iz njenog trotomnog dela 'Tajna doktrina'. Prvobitna koncepcija modernih tulista bila je izuzetno gruba i naivna. Sofisticirane verzije legende o Tuli tek su se postepeno razvijale u rukama Ditriha Ejkarta i generala Karla Haushofena, a kasnije jos usavrsene i prosirene pod upravom SS Rajhsfirera Hanriha Himlera, koji je terorom naveo veliki deo nemackog akademskog sveta da pruzi profesionalnu pomoc u pokretanju mita nemacke rasne superiornosti. Unutrasnje jezgro tulske grupe cinili su iskljucivo satanisti koji su se bavili crnom magijom - bili su posveceni uzdizanju svoje svesti uz pomoc rituala do spoznaje zlih i neljudskih inteligencija u univerzumu i dostizanja nacina komunikacije sa tim inteligencijama, a majstor i duhovni vodja, poznavalac tog kruga bio je Ditrih Ekart. Kada se susreo sa Ekartom Hitler je posedovao vec ne mala iskustva na planu prosirenja svesti - ujedinjene sa anti-duhom povezanim sa Longinovim kopljem u Becu, a narocito kada je lezao oslepljen iperitom u stanju prisilnog transa u vojnoj bolnici novembra 1918.g. Oblici ritualne magije preko kojih je Ekart dalje posvetio Hitlera slicni su uzasnoj seksulanoj magiji Alistera Kroulija, (O.T.O), a delom i izvedeni iz nje

............

koliko li ima satanizma i okultizma u modernoj demokratskoj eliti i u Srbiji...

Данас, 4. 8. 2007. године, председник Србије, Борис Тадић, данас је у Швајцарској награђен са 50 000 евра за испољену политичку културу. Председник је, пренели су новинари, износ награде поклонио породилишту у Грачаници.

Новинари међутим нису пренели, да према прописима, председник и не може да прима овакве новчане награде, као ни то да је наш председник примио награду Запада за "испољен ниво политичке културе" управо на годишњицу када је тристо хиљада његових сународника протерано из Хрватске. Наравно, новинари нису то ни довели у везу са тиме да се Председни Србије лично, а неуспешно, извинио Хрватима за злодела својих сународника. Није нам познато да је неки хрватски председник добио награду за испољену политичку културу, али нам је познато да је добио етнички очишћену државу.

Па што јес' јес' Тадић је културан, мислим некако фин и лепо васпитан и из озбиљне куће Тадића. Осим тога он је некако јако "урбан" мислим воли све што воле млади и јако је многима симпатичан. Нарочито Хрватима којима се извињава. Мешчини да њега људи не разумеју - он је у души човек мира и помирења, он је прави благочестиви хришћанин који само жели да се народи помире и живе у брацкој слози. Он је заправо хришћански миротворац кога патриоте неправедно оптужују да понижава Србију. Он је човек који има велико смирење и спремност да свима све опрости да би се са свим дружио. Он је права добрица ал не Ћосић. Кад су ономад убијали и прогонили Србе са косова 17. марта он није реаговао као министар одбране већ више као гандијевац, као човек који само на мир мисли и ни нашта друго. Тако ћете у домановићевој Страдији наћи министра одбране који само на мир мисли и на молитву када његове сународнике на југу Анути (свака сличнос са Аранутима је намерна) убијају и прогоне... Мир и култура опхођена немају алтернативу

obavestavamo vas da na podforum Pitajte
http://www.vidovdan.org/modules.php?name=Forums&file=viewforum&f=16

Miloslav Samardzic iz Pogleda

Miroljub Petrovic o Evoluciji

Ljubisa Jovanovic o Cirilici

Janja Todorovic o Astrologiji

Mirjana Bulatovic o narkomaniji

Armin Cengic o Islamu

Otac Velibor Dzomic o Pravoslavlju

Nebojsa Malic o Imperiji

imamo pored dosadasnjih gostiju i
mr Aleskandra Djakovca o veri i teologiji
http://www.vidovdan.org/topic1288.html

o. Velibor Dzomic iz Podgorice o pravoslavlju
http://www.vidovdan.org/topic1275.html

i Ninoslav Randjelovic o Kosovu
http://www.vidovdan.org/topic1276.html

otvorili smo i podforum o forumu
gde mozete napisati svoje ideje, predloge i primedbe
http://www.vidovdan.org/forum21.html


pored ovog promovisemo i akciju

Spasimo srpske tenkove
http://www.vidovdan.org/article759.html

preporucujemo tekstove
o specijalnoj antiteroristickoj jedinici
http://www.vidovdan.org/article758.html

Samo Supercheda Srbiju spasava
http://www.vidovdan.org/article751.html

dva intervjua Marka S. Markovica
http://www.vidovdan.org/topic1291.html

vehabizam na Balkanu
http://www.vidovdan.org/topic791.html

tema o Kosovu i Metohiji
http://www.vidovdan.org/topic154.html

ekskluzivni tekst g. Stepica o geopolitici Kosmeta
http://www.vidovdan.org/topic1073.html

geopoliticka shizofrenija u Srba
http://www.vidovdan.org/topic812.html

protokoli moskovskih mudraca
http://www.vidovdan.org/topic1290.html

ikone i ikonopisci
http://www.vidovdan.org/topic128.html

paspucin.ru
http://www.vidovdan.org/topic1083.html

Covek koji je ovo napravio je genijalac

ko hoce da ga kontakira

http://www.vidovdan.org/topic1063.html

Kako se pravi prava, pravcata BOMBA!!!!!! U apilu prosle godine, dete staro 10 godina, ucenik osnovne skole Dante Alighieri iz São Paula/Brazil, bez prethodnih zdravstvenih problema, se onesvestio tokom casa. Odmah je prebacen u bolnicu, Medjutim kasnije je izjavljeno da je stigao mrtav. Uzrok: Naduvan stomak, smrt gusenjem. Obdukcijom je utvrdjeno da je stanje bilo prouzrokovano onim sto je dete toga dana pojelo i popilo... Flasa Coca Cola Lighta i kasnije, bombonica mentola famoznog Mentosa “Uzrok detetove smrti je prva, pravcata BOMBA koje nastala mesanjem supstanci prisutnih u ova dva prehrambena proizvoda.” Prema Alexandru B. Mergenthaleru, Prof. Doktoru Hemijskoh Insitutal’Institut USP (Francuska), sastojci koji postoje u ‘light’ kao Acesulfame K INS930 u mesavini sa vestackom aromom iz bombonice Mentos, Stvaraju fatalnu supstancu, Ta9V4. Ova supstanca upravlja i oslobadja gasove do eksplozije!! U medjuvremenu, Coca-Cola i Mentos Ne daju nikakve izjave u vezi ovog slucaja. kada se mentol bombona baca u flasu koka kole

Reche mi jedan drugar eto shto ti je demokratija velikog Brata birash izmedju Edina muslimana i Ivana koji je jelte, kako kazu tabloidi, gej.
Pa ce tako ljudi birati Ivana koji je ipak nash, a uz to i neznajuci koga biraju.

Da to nije slucajnost svedoci i prvi medijski veliki brat

Iz teksta Dusana Kovaceva
o Velikom Bratu

Prvi “Teen Big Brother Show“ u istoriji nosio se s nametnutim ograničenjem da učesnici ne mogu biti mlađi od osamnaest godina. Pošto je tad Veliki brat ostrakirao muslimana Hasana zbog izraženog neodobravanja homoseksualizma, pobedu je odneo Pol, mladi frizer i gej. Naše hrvatske susede ova problematika nije toliko mučila.

www.nspm.org.yu/kulturna%20politika/2006_kovacev_brat1.htm

Кад год наиђу опасна и тешка времена, шајкаче поново уђу у моду.
Шешири, качкети и француске капе, тада на извесно време потону у заборав.
Шајкача, која је у миру свакодневни, незаобилазни део народне ношње, једина је капа на светз, која се у ратно доба преко ноћи претвара у обавезни део униформе.
Због тога Срби и у време мира, увек делују као да су помало у рату!
Момо Капор

http://www.vidovdan.org/article696.html